Bachadon va tuxumdon xavfsiz va xavfli o‘smalari. Bachadon miomasi. Endometrioz. Tuxumdon xavfsiz o‘smalari.

Yuklangan vaqt

2025-09-05

Yuklab olishlar soni

1

Sahifalar soni

53

Faytl hajmi

11,7 MB


BACHADON VA TUXUMDON XAVFSIZ VA XAVFLI 
O‘SMALARI. BACHADON MIOMASI. ENDOMETRIOZ. 
TUXUMDON XAVFSIZ O‘SMALARI. TUXUMDON 
XAVFLI O‘SMALARI. TA’RIFI, ETIOPATOGENEZI, 
TASNIFI, KLINIKASI, TASHXISLASH, DAVOLASH 
TAMOYILLARI. 
BACHADON VA TUXUMDON XAVFSIZ VA XAVFLI O‘SMALARI. BACHADON MIOMASI. ENDOMETRIOZ. TUXUMDON XAVFSIZ O‘SMALARI. TUXUMDON XAVFLI O‘SMALARI. TA’RIFI, ETIOPATOGENEZI, TASNIFI, KLINIKASI, TASHXISLASH, DAVOLASH TAMOYILLARI. Logotip
 ЎСМА (др.-греч. -ομα, лат. tumor), неоплазия, неоплазма -бу патологик жараён
булиб , хужараларни генетик узгаришини хисобига, янги хосил булган
тукималарда усиши ва дифферинцировкасини узгариши. 
 Ўсмаларни онкология фани ўрганади. 
 Усмалар:   Хавфсиз ва
хавфли (ривожланиши , усиш ва клиникоморфологик хусусиятлар )

Хавфсиз усмалар – усиб чикан тукимани хужараларидан кам фаркланиб, секин (экспансив) 
усиб, метастазсиз, организмга тасир курсатмайди.
 Хавфли усмалар тез ривожланиб, бошқа тўқималарга ўсиб кириб, уларни емириб ,буларга
интенсив ва инфилтратив усиш хос, усиб чиккан тукимани хужараларидан мутлок фаркланиб, 
метастазлар хосил килиб, умумий организмга таъсир киладиган усма.
 ЎСМА (др.-греч. -ομα, лат. tumor), неоплазия, неоплазма -бу патологик жараён булиб , хужараларни генетик узгаришини хисобига, янги хосил булган тукималарда усиши ва дифферинцировкасини узгариши.  Ўсмаларни онкология фани ўрганади.  Усмалар: Хавфсиз ва хавфли (ривожланиши , усиш ва клиникоморфологик хусусиятлар )  Хавфсиз усмалар – усиб чикан тукимани хужараларидан кам фаркланиб, секин (экспансив) усиб, метастазсиз, организмга тасир курсатмайди.  Хавфли усмалар тез ривожланиб, бошқа тўқималарга ўсиб кириб, уларни емириб ,буларга интенсив ва инфилтратив усиш хос, усиб чиккан тукимани хужараларидан мутлок фаркланиб, метастазлар хосил килиб, умумий организмга таъсир киладиган усма. Logotip
 БАЧАДОН МИОМАСИ – бачадон мускул қаватини яхши сифатли ўсма
касаллиги хисобланиб, статистика бўйича хар 4-5 аёлда миома 
кузатилади. Бачадон саратони биринчи навбатда 50ёшдан 65 ёшгача
булган аёлларга таъсир қилади. Сўнгги йилларда миома ёшариб, 17-26 
ёшли аёлларда хам учрамоқда.
Синонимлари: фиброма, лейомиома, фибромиома.
 БАЧАДОН МИОМАСИ – бачадон мускул қаватини яхши сифатли ўсма касаллиги хисобланиб, статистика бўйича хар 4-5 аёлда миома кузатилади. Бачадон саратони биринчи навбатда 50ёшдан 65 ёшгача булган аёлларга таъсир қилади. Сўнгги йилларда миома ёшариб, 17-26 ёшли аёлларда хам учрамоқда. Синонимлари: фиброма, лейомиома, фибромиома. Logotip
Этиологияси:
•
Ирсий мойиллик;
•
Эстрогенларни кўп ажралишига сабаб бўлган гормонал
бузилишлар;
•
Абортлар;
•
Гинекологик касалликлар;
•
Экологик мухит, катта шахарларда яшаш;
•
Гўшт махсулотларини куп истеъмол қилиш;
•
Ортиқча вазн;
•
Юрак қон томир касалликлари;
•
Стресс холатлари;
•
30 ёшдан кейин туғиш.
Этиологияси: • Ирсий мойиллик; • Эстрогенларни кўп ажралишига сабаб бўлган гормонал бузилишлар; • Абортлар; • Гинекологик касалликлар; • Экологик мухит, катта шахарларда яшаш; • Гўшт махсулотларини куп истеъмол қилиш; • Ортиқча вазн; • Юрак қон томир касалликлари; • Стресс холатлари; • 30 ёшдан кейин туғиш. Logotip
БАЧАДОН МИОМАСИНИ ЖОЙЛАШУВИГА 
КЎРА ТУРЛАРИ.
1.
Субмукоз – миома тугуни шиллиқ ости 
қаватида жойлашиб, бачадон бўшлиғига
қараб ўсади, кўп қон кетиш билан кечади.
2.
Интерстициал – миоматоз тугунлар
мускул қаватида жойлашиб, кўп учрайдиган
тури хисобланади.
3.
Субсероз – миома тугунчалари сероз
қават остида жойлашиб, кам шикоят беради.
БАЧАДОН МИОМАСИНИ ЖОЙЛАШУВИГА КЎРА ТУРЛАРИ. 1. Субмукоз – миома тугуни шиллиқ ости қаватида жойлашиб, бачадон бўшлиғига қараб ўсади, кўп қон кетиш билан кечади. 2. Интерстициал – миоматоз тугунлар мускул қаватида жойлашиб, кўп учрайдиган тури хисобланади. 3. Субсероз – миома тугунчалари сероз қават остида жойлашиб, кам шикоят беради. Logotip
Logotip
БАЧАДОН МИОМАСИНИ ЖОЙЛАШУВИГА 
КЎРА ТУРЛАРИ.
1.
Субмукоз – миома тугуни шиллиқ ости 
қаватида жойлашиб, бачадон бўшлиғига
қараб ўсади, кўп қон кетиш билан кечади.
2.
Интерстициал – миоматоз тугунлар
мускул қаватида жойлашиб, кўп учрайдиган
тури хисобланади.
3.
Субсероз – миома тугунчалари сероз
қават остида жойлашиб, кам шикоят беради.
БАЧАДОН МИОМАСИНИ ЖОЙЛАШУВИГА КЎРА ТУРЛАРИ. 1. Субмукоз – миома тугуни шиллиқ ости қаватида жойлашиб, бачадон бўшлиғига қараб ўсади, кўп қон кетиш билан кечади. 2. Интерстициал – миоматоз тугунлар мускул қаватида жойлашиб, кўп учрайдиган тури хисобланади. 3. Субсероз – миома тугунчалари сероз қават остида жойлашиб, кам шикоят беради. Logotip
Logotip
Logotip
Logotip
Logotip
Logotip
Logotip
Logotip
Logotip
Logotip
Logotip
Logotip
Logotip
Logotip
Logotip
Logotip
Logotip
Logotip
Logotip
Logotip
Logotip
Logotip
Logotip
Logotip
Logotip
Logotip
Logotip
Logotip
Logotip
Logotip
Logotip