Elementar zvenolar va ularning xarakteristikalari. Proporsional, birinchi tartibli inersial (aperiodik), Ideal integrallovchi zveno

Yuklangan vaqt

2024-07-05

Yuklab olishlar soni

1

Sahifalar soni

11

Faytl hajmi

293,0 KB


 
 
 
 
Elementar zvenolar va ularning xarakteristikalari. Proporsional, birinchi 
tartibli inersial (aperiodik), Ideal integrallovchi zveno 
 
Элементар звенолар ва уларнинг характеристикалари 
АБСларининг звенолари ҳар хил физикавий табиатга, ишлаш принципига, 
конструктив формага ҳамда схемаларга бўлиниши мумкин. Лекин бу 
звеноларнинг динамик хусусиятларини ўрганишда, тадқиқ қилишда унинг 
чиқишидаги ҳамда киришидаги катталикларни боғловчи тенглама муҳим роль 
ўйнайди. 
Математик ифодаси дифференциал тенглама билан ифодаланадиган 
звеноларга динамик звено дейилади. 
 Типик 
динамик 
звено 
деб, 
тартиби 
иккидан 
юšори 
бўлмаган 
дифференциал тенглама билан ифодаланадиган звеноларга айтилади.  Уларга 
асосан қуйидаги звенолар киради: 
1. Инерциясиз (пропорционал, кучайтирувчи) звено. 
2. Биринчи тартибли инерциал (апериодик) звено. 
3. Идеал интегралловчи звено. 
4. Идеал дифференциалловчи звено. 
5. Тебранувчи звено. 
6. Биринчи тартибли тезлатувчи звено. 
7. Иккинчи тартибли тезлатувчи звено. 
Қуйида шу звеноларнинг вақт ҳамда частотали харатеристикаларини 
кўриб чиқамиз. 
1. Инерциясиз (пропорционал, кучайтирувчи) звено. Бу звенонинг 
умумий тенгламаси қуйидагича ифодаланади: 
( )
( )
K x t
y t


, 
 
 
 
 
(5.1) 
бу ерда K – узатиш коэффициенти. 
Elementar zvenolar va ularning xarakteristikalari. Proporsional, birinchi tartibli inersial (aperiodik), Ideal integrallovchi zveno Элементар звенолар ва уларнинг характеристикалари АБСларининг звенолари ҳар хил физикавий табиатга, ишлаш принципига, конструктив формага ҳамда схемаларга бўлиниши мумкин. Лекин бу звеноларнинг динамик хусусиятларини ўрганишда, тадқиқ қилишда унинг чиқишидаги ҳамда киришидаги катталикларни боғловчи тенглама муҳим роль ўйнайди. Математик ифодаси дифференциал тенглама билан ифодаланадиган звеноларга динамик звено дейилади. Типик динамик звено деб, тартиби иккидан юšори бўлмаган дифференциал тенглама билан ифодаланадиган звеноларга айтилади. Уларга асосан қуйидаги звенолар киради: 1. Инерциясиз (пропорционал, кучайтирувчи) звено. 2. Биринчи тартибли инерциал (апериодик) звено. 3. Идеал интегралловчи звено. 4. Идеал дифференциалловчи звено. 5. Тебранувчи звено. 6. Биринчи тартибли тезлатувчи звено. 7. Иккинчи тартибли тезлатувчи звено. Қуйида шу звеноларнинг вақт ҳамда частотали харатеристикаларини кўриб чиқамиз. 1. Инерциясиз (пропорционал, кучайтирувчи) звено. Бу звенонинг умумий тенгламаси қуйидагича ифодаланади: ( ) ( ) K x t y t   , (5.1) бу ерда K – узатиш коэффициенти.
 
 
2 
Бундай звенонинг чиқишидаги катталик киришидаги катталикка нисбатан 
пропорционал равишда ўзгаради. 
Бу звенога электрон кучайтиргич, потенциометр, тахогенератор каби 
элементлар мисол бўла олади (1-расм.) 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5.1-расм. Электрон кучайтиргич (а); потенциометр (б); тахогенератор (в), 
бу ерда «ω» ўқнинг айланиш тезлиги. 
 (5.1) тенгламага Лаплас алмаштиришларини киритамиз 
( )
( )
K x p
y p


, 
 
 
 
 
(5.2) 
бундан 
K
p
x
y p
W p


)
(
( )
( )
.  
 
 
 
(5.3) 
Шундай қилиб, пропорционал звенонинг узатиш функцияси кучайтириш 
коэффициенти «K» га тенг бўлади. 
Узатиш 
функцияси 
орқали 
звено 
ёки 
системанинг 
вақт 
характеристикаларини аниқлаш мумкин 
ω(x) 
UТГ(y) 
ТГ 
ŠЧ 
в) 
Uч(y) 
Uк(x) 
а) 
Uч(y) 
Uк(x) 
б) 
2 Бундай звенонинг чиқишидаги катталик киришидаги катталикка нисбатан пропорционал равишда ўзгаради. Бу звенога электрон кучайтиргич, потенциометр, тахогенератор каби элементлар мисол бўла олади (1-расм.) 5.1-расм. Электрон кучайтиргич (а); потенциометр (б); тахогенератор (в), бу ерда «ω» ўқнинг айланиш тезлиги. (5.1) тенгламага Лаплас алмаштиришларини киритамиз ( ) ( ) K x p y p   , (5.2) бундан K p x y p W p   ) ( ( ) ( ) . (5.3) Шундай қилиб, пропорционал звенонинг узатиш функцияси кучайтириш коэффициенти «K» га тенг бўлади. Узатиш функцияси орқали звено ёки системанинг вақт характеристикаларини аниқлаш мумкин ω(x) UТГ(y) ТГ ŠЧ в) Uч(y) Uк(x) а) Uч(y) Uк(x) б)
 
 
3 
(1 )
1
( ) 1
( )
1
1
t
K
K p
L
W p p
L
h t


















.  
 
 
(5.4) 
 
 
 
 
 
 
 
 
Частотавий узатиш функциясини аниқлаш учун узатиш функцияси W(p) 
да «p» ни «jω» билан алмаштирилади 
0
( )
( );
;
)
(


 


A
K
W j
, 
K
A
L
20lg
( )
20lg
( )




. 
Бу звеноларнинг частотали характеристикалари 5.2-расмда келтирилган. 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
h t( )
 
K 
t  
)
t(1
 
1 
t  
K 
jV()
 
U()
 
АФХ  
а) 
A()
 
  
K 
АЧХ  
б) 
L()
 
  
20lg K
 
ЛАЧХ  
г) 
()
 
  
ФЧХ  
в) 
3 (1 ) 1 ( ) 1 ( ) 1 1 t K K p L W p p L h t                   . (5.4) Частотавий узатиш функциясини аниқлаш учун узатиш функцияси W(p) да «p» ни «jω» билан алмаштирилади 0 ( ) ( ); ; ) (       A K W j , K A L 20lg ( ) 20lg ( )     . Бу звеноларнинг частотали характеристикалари 5.2-расмда келтирилган. h t( ) K t ) t(1 1 t K jV() U() АФХ а) A()  K АЧХ б) L()  20lg K ЛАЧХ г) ()  ФЧХ в)
 
 
4 
 
 
 
 
 
5.2-расм. Амплитуда-фазали (а); амплитуда-частотали (б); фаза-
частотали (в); логарифмик амплитуда частотали (г) харакетистикалар. 
 
2. Биринчи тартибли инерциал (апериодик) звено. Бу звенонинг 
тенгламаси қўйидаги кўринишга эга. 
( )
( )
( )
K x t
dt
T dy t
y t



 
 
 
 
 
(5.5) 
бу ерда K – узатиш коэффициенти; T – вақт доимийлиги. 
RC, RL – занжирлари, ўзгармас ток генератор ива двигателлари бу 
звенога мисол бўла олади (5.3-расм). 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
ωдв(y) 
Дв 
г) 
UЯ(х) 
ŠЧ 
ŠЧ 
UŠ(х) 
Г 
EГ(y) 
в) 
R 
L 
U1(x) 
U2(y) 
б) 
С 
R 
U1(x) 
U2(y) 
а) 
4 5.2-расм. Амплитуда-фазали (а); амплитуда-частотали (б); фаза- частотали (в); логарифмик амплитуда частотали (г) харакетистикалар. 2. Биринчи тартибли инерциал (апериодик) звено. Бу звенонинг тенгламаси қўйидаги кўринишга эга. ( ) ( ) ( ) K x t dt T dy t y t    (5.5) бу ерда K – узатиш коэффициенти; T – вақт доимийлиги. RC, RL – занжирлари, ўзгармас ток генератор ива двигателлари бу звенога мисол бўла олади (5.3-расм). ωдв(y) Дв г) UЯ(х) ŠЧ ŠЧ UŠ(х) Г EГ(y) в) R L U1(x) U2(y) б) С R U1(x) U2(y) а)
 
 
5 
 
 
 
5.3-расм. RC занжири (а); LR занжири (б); ўзармас ток генератори (в);  
ўзгармас ток двигатели (г). 
 
(5.5) тенгламага Лаплас ўзгартиришини киритиб, бу звенонинг узатиш 
функциясини аниқлаймиз 
( )
( )
( )
Kx p
Tp y p
y p



, 
бундан 
Tp
K
p
x
y p
W p
 

1
)
(
( )
( )
. 
 
 
 
 
(5.6) 
Инерциал звенонинг ўткинчи функцияси 
) (1 )
1(
1
1
( ) 1
( )
1
1
t
e
K
p
Tp
K
L
W p p
L
h t
T
 t




















 
 
 
(5.7) 
экспонента қонуни бўйича ўзгаради (5.4-расм). Импульсли ўткинчи функцияни 
қуйидагича аниқлаш мумкин (5.4б-расм). 


(1 )
1
( )
( )
( )
1
1
t
p e
K
pT
K
L
L W p
h t
t
T
 t












 

 
 
 
(5.8) 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
h(t) 
t  
t  
ω(t) 
K 
T 
 
T 
T 
а) 
б) 
5 5.3-расм. RC занжири (а); LR занжири (б); ўзармас ток генератори (в); ўзгармас ток двигатели (г). (5.5) тенгламага Лаплас ўзгартиришини киритиб, бу звенонинг узатиш функциясини аниқлаймиз ( ) ( ) ( ) Kx p Tp y p y p    , бундан Tp K p x y p W p    1 ) ( ( ) ( ) . (5.6) Инерциал звенонинг ўткинчи функцияси ) (1 ) 1( 1 1 ( ) 1 ( ) 1 1 t e K p Tp K L W p p L h t T  t                     (5.7) экспонента қонуни бўйича ўзгаради (5.4-расм). Импульсли ўткинчи функцияни қуйидагича аниқлаш мумкин (5.4б-расм).   (1 ) 1 ( ) ( ) ( ) 1 1 t p e K pT K L L W p h t t T  t                (5.8) h(t) t t ω(t) K T T T а) б)
 
 
6 
 
 
 
 
 
 
4-расм. Ўткинчи характеристика (а); импульсли ўткинчи характеристика 
(б). 
 
Звенонинг частотали узатиш функциясини ҳамда унинг частотали 
характеристикаларини аниқлаш учун узатиш функцияси W(p) да «p»ни «jω» 
билан алмаштириш керак (5.5-расм). 
( )
( )
)
1(
)
1(
)
)(1
1(
)
1(
1
)
(
2
2
2 2










jV
U
T
K T
j
T
K
j T
T
j
j T
K
j T
K
W j










 
 
)
1(
)
(
2
2T
K
U




 – ҳақиқий қисм; 
)
1(
)
(
2T 2
K T
V





 – мавҳум қисм. 
2
2
2
2
1
( )
( )
)
(
T
k
V
U
A








; 
arctg T
U
arctg V



 
 

)
(
( )
( )
; 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
jV(ω) 
а) 
U(ω) 
ω=∞ 
ω=0 
K 
T
  V
 
φ(ω) 
A(ω
) 
2
 
 
б) 
ω 
-φ(ω) 
K 
6 4-расм. Ўткинчи характеристика (а); импульсли ўткинчи характеристика (б). Звенонинг частотали узатиш функциясини ҳамда унинг частотали характеристикаларини аниқлаш учун узатиш функцияси W(p) да «p»ни «jω» билан алмаштириш керак (5.5-расм). ( ) ( ) ) 1( ) 1( ) )(1 1( ) 1( 1 ) ( 2 2 2 2           jV U T K T j T K j T T j j T K j T K W j             ) 1( ) ( 2 2T K U     – ҳақиқий қисм; ) 1( ) ( 2T 2 K T V      – мавҳум қисм. 2 2 2 2 1 ( ) ( ) ) ( T k V U A         ; arctg T U arctg V         ) ( ( ) ( ) ; jV(ω) а) U(ω) ω=∞ ω=0 K T   V φ(ω) A(ω ) 2   б) ω -φ(ω) K
 
 
7 
 
 
 
 
 
 
 
5.5-расм. Амплитуда-фазали характеристика (а); амплитуда-частотали  
ва фаза-частотали характеристика (б). 
 
Звенонинг логарифмик амплитуда частотали характеристикаси (ЛАЧХ) 
қуйидаги ифода ёрдамида аниқланади: 
2
2
2 2
20lg 1
lg
20
1
20lg
20lg ( )
( )
T
k
T
K
A
L






 








. 
Бу звенонинг асимптотик ЛАЧХни  













,
1
1
,
20lg
lg
20
,
1
0
1
0
,
lg
20
)
(
T булганда
ёки
T
T
K
T булганда
ёки
Т
K
La






  
тенглама билан ифодаланади. 
Шундай 
қилиб, 
частотанинг 
T
1
0
  
 
оралиғидаги 
қийматларида 
K=1бўлганда 
L()
 характеристикаси абсцисса ўқи билан мос тушади, чунки 
0
20lg1
( )

L  
. Агар 
K 1
 бўлса, унда шу частота оралиғида 
L()
 
характеристикаси 
20lg K
 баландликда абсцисса ўқига параллел бўлган тўғри 
чизиқ бўлади. 
T 1
 ёки 
T
  1
 бўлганда 
T
La


20lg
( )
 
 га тенг бўлади (5.6-
расм). 
 
 
20 
40 
-20 
20lgK 
0,1 
0,01 
1 
10 
100 
K≠1 
L(ω), дб 
-20 дб/дек 
ωT 
7 5.5-расм. Амплитуда-фазали характеристика (а); амплитуда-частотали ва фаза-частотали характеристика (б). Звенонинг логарифмик амплитуда частотали характеристикаси (ЛАЧХ) қуйидаги ифода ёрдамида аниқланади: 2 2 2 2 20lg 1 lg 20 1 20lg 20lg ( ) ( ) T k T K A L                 . Бу звенонинг асимптотик ЛАЧХни              , 1 1 , 20lg lg 20 , 1 0 1 0 , lg 20 ) ( T булганда ёки T T K T булганда ёки Т K La       тенглама билан ифодаланади. Шундай қилиб, частотанинг T 1 0    оралиғидаги қийматларида K=1бўлганда L() характеристикаси абсцисса ўқи билан мос тушади, чунки 0 20lg1 ( )  L   . Агар K 1 бўлса, унда шу частота оралиғида L() характеристикаси 20lg K баландликда абсцисса ўқига параллел бўлган тўғри чизиқ бўлади. T 1 ёки T   1 бўлганда T La   20lg ( )   га тенг бўлади (5.6- расм). 20 40 -20 20lgK 0,1 0,01 1 10 100 K≠1 L(ω), дб -20 дб/дек ωT