MEXANIZM VA MASHINALAR NAZARIYASI

Yuklangan vaqt

2024-03-10

Yuklab olishlar soni

1

Sahifalar soni

13

Faytl hajmi

93,3 KB


 
O‘ZBEKISTON RESPUBLIKASI OLIY VA O‘RTA MAXSUS TA’LIM 
VAZIRLIGI 
 
ISLOM KARIMOV NOMIDAGI 
TOSHKENT DAVLAT TEXNIKA UNIVERSITETI 
 
 
 
 
 
“NAZARIY MEXANIKA, MEXANIZM VA MASHINALAR NAZARIYASI” 
KAFEDRASI 
 
 
«MEXANIZM VA MASHINALAR NAZARIYASI» fanidan 
 
 
 
 
 
 
 
KURS ISHI 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Toshkent - 2023 
O‘ZBEKISTON RESPUBLIKASI OLIY VA O‘RTA MAXSUS TA’LIM VAZIRLIGI ISLOM KARIMOV NOMIDAGI TOSHKENT DAVLAT TEXNIKA UNIVERSITETI “NAZARIY MEXANIKA, MEXANIZM VA MASHINALAR NAZARIYASI” KAFEDRASI «MEXANIZM VA MASHINALAR NAZARIYASI» fanidan KURS ISHI Toshkent - 2023 1 
МЕХАНИЗМНИ КИНЕМАТИК ТЕКШИРИШ 
 
Берилган бошланғич қийматлар:   
Ndv=780  ayl/min  ;  
  n1= 110   ayl/min ;  
  lOA=0.040  m ; 
  lAB=0,160 m ; 
 
 
 
Механизмнинг кинематик схемасини чизиш.Бунинг учун механизмнинг 
узунлик масштабини танлаймиз. 
μl=
lOA
OA=0,0008  м/ мм 
яъни, хақиқий узунлиги  бўлган етакчи звено 1 ни схемадан 50 мм ли кесмага 
алмаштириб чизамиз. 
 
Етакчи звенонинг бир марта тўла айланишида 11 вазиятни чизамиз. Бунинг 
учун O1 марказдан O1A = 50 мм радиус билан A нуқтасининг траекториясини 
билдирувчи айлана чизамиз. Бу айланани тенг 12 та қисмга бўламиз ва 
кривошипнинг хар 30° да бурилган вазиятни оламиз. 
 
Кривошипнинг хар бир вазиятининг туриш режасини чизамиз. Масалан, 
A0,
A1,
A2,
. . .
A11. 
 
Масштаб коэффициентидан фойдаланиб, A  нуқтадан кесма AВ узунлигида ёй 
ўтказамиз. 
 
Ўтказилган ёйда кривошипнинг A нуқтасидан AВ шатун узунлигида кесма 
билан нуқта белгилаймиз. Бунда шатун AВ  нинг узунлиги қуйидагича бўлади: 
AB = lAB
μl
= 0.160
0.0008 = 200мм 
 
Механизм звеносининг оғирлик марказини аниқлаб, AB  шатуннинг ўртасини 
белгилаймиз. Унинг узунлиги: 
 
 
Механизмнинг тезликлар режасини қуриш.Кривошипнинг бурчак тезлигини 
аниқлаймиз: 
ω1 =
πn1
30 =11.5 s-1 
Кривошипнинг A нуқтасининг тезлигини аниқлаймиз: 
vA = ω1lOA = 11.5 ⋅ 0.04 = 0.46m/s 
 
Тезликлар режаси учун масштаб коэффициенти μv ни аниқлаймиз: 
μv = vA
pa =  0.46
50
= 0.001 
m s
⁄
mm 
 
Листнинг ихтиёрий жойида тезликлар режасининг қутб нуқтаси p ни 
танлаймиз. Қутб нуқтасидан кривошипнинг йўналиши бўйича кривошип O1Aга тик 
чизиқ чизамиз ва унда pa=50 mm кесмани белгилаймиз. B нуқтанинг тезликлар 
планидаги ўрнини аниқлашда қуйидаги вектор тенгламадан фойдаланамиз. 
1 МЕХАНИЗМНИ КИНЕМАТИК ТЕКШИРИШ Берилган бошланғич қийматлар: Ndv=780 ayl/min ; n1= 110 ayl/min ; lOA=0.040 m ; lAB=0,160 m ; Механизмнинг кинематик схемасини чизиш.Бунинг учун механизмнинг узунлик масштабини танлаймиз. μl= lOA OA=0,0008 м/ мм яъни, хақиқий узунлиги бўлган етакчи звено 1 ни схемадан 50 мм ли кесмага алмаштириб чизамиз. Етакчи звенонинг бир марта тўла айланишида 11 вазиятни чизамиз. Бунинг учун O1 марказдан O1A = 50 мм радиус билан A нуқтасининг траекториясини билдирувчи айлана чизамиз. Бу айланани тенг 12 та қисмга бўламиз ва кривошипнинг хар 30° да бурилган вазиятни оламиз. Кривошипнинг хар бир вазиятининг туриш режасини чизамиз. Масалан, A0, A1, A2, . . . A11. Масштаб коэффициентидан фойдаланиб, A нуқтадан кесма AВ узунлигида ёй ўтказамиз. Ўтказилган ёйда кривошипнинг A нуқтасидан AВ шатун узунлигида кесма билан нуқта белгилаймиз. Бунда шатун AВ нинг узунлиги қуйидагича бўлади: AB = lAB μl = 0.160 0.0008 = 200мм Механизм звеносининг оғирлик марказини аниқлаб, AB шатуннинг ўртасини белгилаймиз. Унинг узунлиги: Механизмнинг тезликлар режасини қуриш.Кривошипнинг бурчак тезлигини аниқлаймиз: ω1 = πn1 30 =11.5 s-1 Кривошипнинг A нуқтасининг тезлигини аниқлаймиз: vA = ω1lOA = 11.5 ⋅ 0.04 = 0.46m/s Тезликлар режаси учун масштаб коэффициенти μv ни аниқлаймиз: μv = vA pa = 0.46 50 = 0.001 m s ⁄ mm Листнинг ихтиёрий жойида тезликлар режасининг қутб нуқтаси p ни танлаймиз. Қутб нуқтасидан кривошипнинг йўналиши бўйича кривошип O1Aга тик чизиқ чизамиз ва унда pa=50 mm кесмани белгилаймиз. B нуқтанинг тезликлар планидаги ўрнини аниқлашда қуйидаги вектор тенгламадан фойдаланамиз. 2 
{
& v⃗ B = v⃗ A + v⃗ BA
& v⃗ B = v⃗ x−x + v⃗ Bx−x
 
 
Биринчитенгламагаасосан, 
paкесманингaучиданABшатунгаперпендикулярқилибчизиқчизамиз. 
 
Иккинчитенгламагаасосанvx−x =
0бўлганиучунpқутбданO1Bгапараллелчизиқўтказамиз. 
КесишишнуқтасиниbдеббелгилаймизвабуползунBнуқтасинингтезликларрежасида
гиўрнибўлади. 
 
Тезликларпланини 
12 
тахолатучунқуриб, 
қуйидагикелтирилганформулаларданфойдаланганҳолда, 
тезликларнингхақиқийқийматларинихисоблаймиз. 
 
Bнуқтанинг абсолют тезлиги 
vB = pb ⋅ μv, 
[м с
⁄ ] 
 
S2нуқтанинг абсолют тезлиги 
vS2 = pS2 ⋅ μv,  
[м с
⁄ ] 
 
Нисбий тезликларнинг хақиқий қийматлари: 
vBA = ab ⋅ μv,  
[м с
⁄ ] 
 
Шатунларнинг бурчак тезликлари: 
ω2 = vBA
lAB
,  
[1
c] 
 
Механизмнинг холатлари 
 
0 
1 
2 
3 
4 
5 
6 
7 
8 
9 
10 
11 
Pb 
0 
30,4
6 
48,
85 
50 
37,7
6 
19,5
4 
0 
19,5
4 
37,7
6 
50 
48,85 
30,4
6 
Ps 
25 
35,1
8 
47,
74 
50 
42,4
1 
31,0
6 
25 
31,0
6 
42,4
1 
50 
47,74 
35,1
8 
Ab 50 
43,6
4 
25,
61 
0 
25,6
1 
43,6
4 
50 
43,6
4 
25,6
1 
0 
25,61 
43,6
4 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
vB 0 
0,30
46 
0,4
885 
0,5 
0,37
76 
0,19
54 
0 
0,19
54 
0,37
76 
0,5 
0,488
5 
0,30
46 
vS2 0,25 
0,35
18 
0,4
774 
0,2
5 
0,42
41 
0,31            
06 
0,25 
0,31
06 
0,42
41 
0,25 
0,477
4 
0,35
18 
vBA 0,5 
0,43
64 
0,2
561 
 
0 
0,25
61 
0,43
64 
0,5 
0,43
64 
0,25
61 
0 
 
0,256
1 
0,43
64 
 
ω2 3,12
5 
2,72
75 
1,6 
0 
 
1,6 
2,72
75 
3,12
5 
2,72
75 
1,6 
0 
 
1,6 
2,72
75 
 
 
 
Механизмнинг тезланишлар режасини қуриш.Кривошипнинг A нуқтаси 
тезланишини аниқлаймиз. Етакчи звено O1A ўзгармас бурчак тезлик билан 
айланади.  A нуқтанинг уринма тезланиши нолга тенг, чунки 
2 { & v⃗ B = v⃗ A + v⃗ BA & v⃗ B = v⃗ x−x + v⃗ Bx−x Биринчитенгламагаасосан, paкесманингaучиданABшатунгаперпендикулярқилибчизиқчизамиз. Иккинчитенгламагаасосанvx−x = 0бўлганиучунpқутбданO1Bгапараллелчизиқўтказамиз. КесишишнуқтасиниbдеббелгилаймизвабуползунBнуқтасинингтезликларрежасида гиўрнибўлади. Тезликларпланини 12 тахолатучунқуриб, қуйидагикелтирилганформулаларданфойдаланганҳолда, тезликларнингхақиқийқийматларинихисоблаймиз. Bнуқтанинг абсолют тезлиги vB = pb ⋅ μv, [м с ⁄ ] S2нуқтанинг абсолют тезлиги vS2 = pS2 ⋅ μv, [м с ⁄ ] Нисбий тезликларнинг хақиқий қийматлари: vBA = ab ⋅ μv, [м с ⁄ ] Шатунларнинг бурчак тезликлари: ω2 = vBA lAB , [1 c] Механизмнинг холатлари 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 Pb 0 30,4 6 48, 85 50 37,7 6 19,5 4 0 19,5 4 37,7 6 50 48,85 30,4 6 Ps 25 35,1 8 47, 74 50 42,4 1 31,0 6 25 31,0 6 42,4 1 50 47,74 35,1 8 Ab 50 43,6 4 25, 61 0 25,6 1 43,6 4 50 43,6 4 25,6 1 0 25,61 43,6 4 vB 0 0,30 46 0,4 885 0,5 0,37 76 0,19 54 0 0,19 54 0,37 76 0,5 0,488 5 0,30 46 vS2 0,25 0,35 18 0,4 774 0,2 5 0,42 41 0,31 06 0,25 0,31 06 0,42 41 0,25 0,477 4 0,35 18 vBA 0,5 0,43 64 0,2 561 0 0,25 61 0,43 64 0,5 0,43 64 0,25 61 0 0,256 1 0,43 64 ω2 3,12 5 2,72 75 1,6 0 1,6 2,72 75 3,12 5 2,72 75 1,6 0 1,6 2,72 75 Механизмнинг тезланишлар режасини қуриш.Кривошипнинг A нуқтаси тезланишини аниқлаймиз. Етакчи звено O1A ўзгармас бурчак тезлик билан айланади. A нуқтанинг уринма тезланиши нолга тенг, чунки 3 
ε1 = dω1
dt = 0. 
 
Фақат A нуқтанинг нормал тезланиши бўлади. Унинг қиймати қуйидагича 
топилади: 
aA
n = ω1
2 ⋅ lOA = 5,29 м с2
⁄
 
 
Тезланишлар режасини қуриш учун масштаб коэффициенти μa ни танлаймиз. 
Кривошипдаги A нуқтанинг тезланишини қутб тезланишлар режасида πa=50 мм 
кесма билан белгилаймиз, яъни тезланишлар режаси кривошип масштаби бўйича 
чизилади. 
μa = aA
n
πa =  5,29 
50
= 0.1058 м с2
⁄
мм  
 
Листда қутб нуқтаси π нуқтани ихтиёрий танлаймиз. Ундан кривошип O1Aга 
параллел қилиб, A нуқтадан O1 нуқтага томон нормал тезланиш вектори 
йўналишини πa = 50мм кесмада белгилаймиз. Қуйидаги вектор тенгламалар 
системасидан фойдаланиб B нуқтанинг тезланишлар режасидаги ўрнини топамиз. 
{
& a⃗ B = a⃗ A + a⃗ BA
n
+ a⃗ BA
t
& a⃗ B = a⃗ x−x + a⃗ x−xB
n
+ a⃗ x−xB
t
 
 
Биринчи тенгламага асосан, a нуқтадан шатун AB нинг нормал тезланиш 
вектори a⃗ BA
n  ни кесма узунлигида an1 =
aBA
n
μa ,  
[мм] ўлчаб, B дан A га қараб 
чизиқчизамиз, бу нуқтани n1 деб белгилаб, n1 учидан AB шатунга перпендикуляр 
қилиб унинг тангенциал тезланиш вектори a⃗ BA
t  ни чизамиз. 
 
Иккинчи тенгламага асосан, ax−x = 0 бўлгани ва ползун x − x ўқи бўйлаб 
харакат қилгани учун, қутб нуқта π дан x − x ўқига параллел қилиб чизиқ ўтказамиз, 
икки кесишиш нуқтасини b деб белгилаймиз. Топилган b нуқта билан a нуқтани 
ўзаро бирлаштирамиз.  
 
Юқорида келтирилган кесма узунликларни қуйидаги формулалардан 
аниқлаймиз. 
aBA
n
=
vBA
2
lAB ,  
[
м
с2] 
 
an1 =
aBA
n
μa ,  
[мм] 
 
Ползун B нуқтасининг абсолют тезланиши  
aB = πb ⋅ μa,  
[м с2
⁄
] 
 
Шатун оғирлик маркази S2 нинг абсолют тезланиши  
aS2 = πS2 ⋅ μa,  
[м с2
⁄
] 
 
Bнуқтанинг A нуқтага нисбатан нисбий тангенциал тезланиши 
aBA
t
= n1b ⋅ μa,  
[м с2
⁄
] 
 
Шатун 2 нинг бурчак тезланиши 
ε2 = aBA
t
lAB
,  
[ 1
с2] 
 
Юқоридакелтирилганформулаларданфойдаланганҳолда, 
тезланишларпланини 6 тахолатиникесмаузунликлариниўлчаб, ҳисоблабчизамиз. 
 
лиги Механизмнинг холатлари 
0 
1 
2 
3 
4 
5 
6 
7 
8 
9 
3 ε1 = dω1 dt = 0. Фақат A нуқтанинг нормал тезланиши бўлади. Унинг қиймати қуйидагича топилади: aA n = ω1 2 ⋅ lOA = 5,29 м с2 ⁄ Тезланишлар режасини қуриш учун масштаб коэффициенти μa ни танлаймиз. Кривошипдаги A нуқтанинг тезланишини қутб тезланишлар режасида πa=50 мм кесма билан белгилаймиз, яъни тезланишлар режаси кривошип масштаби бўйича чизилади. μa = aA n πa = 5,29 50 = 0.1058 м с2 ⁄ мм Листда қутб нуқтаси π нуқтани ихтиёрий танлаймиз. Ундан кривошип O1Aга параллел қилиб, A нуқтадан O1 нуқтага томон нормал тезланиш вектори йўналишини πa = 50мм кесмада белгилаймиз. Қуйидаги вектор тенгламалар системасидан фойдаланиб B нуқтанинг тезланишлар режасидаги ўрнини топамиз. { & a⃗ B = a⃗ A + a⃗ BA n + a⃗ BA t & a⃗ B = a⃗ x−x + a⃗ x−xB n + a⃗ x−xB t Биринчи тенгламага асосан, a нуқтадан шатун AB нинг нормал тезланиш вектори a⃗ BA n ни кесма узунлигида an1 = aBA n μa , [мм] ўлчаб, B дан A га қараб чизиқчизамиз, бу нуқтани n1 деб белгилаб, n1 учидан AB шатунга перпендикуляр қилиб унинг тангенциал тезланиш вектори a⃗ BA t ни чизамиз. Иккинчи тенгламага асосан, ax−x = 0 бўлгани ва ползун x − x ўқи бўйлаб харакат қилгани учун, қутб нуқта π дан x − x ўқига параллел қилиб чизиқ ўтказамиз, икки кесишиш нуқтасини b деб белгилаймиз. Топилган b нуқта билан a нуқтани ўзаро бирлаштирамиз. Юқорида келтирилган кесма узунликларни қуйидаги формулалардан аниқлаймиз. aBA n = vBA 2 lAB , [ м с2] an1 = aBA n μa , [мм] Ползун B нуқтасининг абсолют тезланиши aB = πb ⋅ μa, [м с2 ⁄ ] Шатун оғирлик маркази S2 нинг абсолют тезланиши aS2 = πS2 ⋅ μa, [м с2 ⁄ ] Bнуқтанинг A нуқтага нисбатан нисбий тангенциал тезланиши aBA t = n1b ⋅ μa, [м с2 ⁄ ] Шатун 2 нинг бурчак тезланиши ε2 = aBA t lAB , [ 1 с2] Юқоридакелтирилганформулаларданфойдаланганҳолда, тезланишларпланини 6 тахолатиникесмаузунликлариниўлчаб, ҳисоблабчизамиз. лиги Механизмнинг холатлари 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 4 
3,7834 5,767 
2,0737 
1,3658 
3,2163 
3,4078 5,29 
3,4078 3,2163 
1,3658 
6,0432 5,341 
3,2882 
2,73 
3,7198 
4,2077 4,5367 4,2077 3,7198 
2,73 
0 
2,476 
4,5963 
5,4634 
4,5963 
2,4776 0 
2,4776 4,5963 
5,5963 
1,5625 1,19 
0,4099 
0 
0,4099 
1,19 
1,5625 1,19 
0,4099 
04 
0 
15,475 28,7267 34,9769 28,7267 15,475 0 
15,475 28,7267 34,9769 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
РИЧАГЛИ МЕХАНИЗМНИ КИНЕТОСТАТИК ТЕКШИРИШ 
 
Берилган бошланғич қийматлар: 
m2 = 4кг;;   
m3 = 9кг;  
JS2 = 0.009кг ⋅ м2; 
Pcmax =25kN 
 
Механизмнинг берилган холатида кинетостатик ҳисоблаш учун механизм 
звеноларига қуйидаги ташқи кучларни ҳисоблаб топиб олишимиз керак: 
1) звеноларнинг оғирлик кучлари; 
2) звеноларнинг инерция кучлари; 
3) шатундаги инерция кучларининг моментлари; 
4) ползунга таъсир этувчи прессланувчи динамик қаршилик кучи. 
Механизм ползунига таъсир этувчи ташқи қаршилик кучини аниқлаймиз: 
 
РС = 100 мм;   
РС = PCmax;  
 
Pcmax=25kN 
 
Механизм звеноларининг ођирлик кучларини аниқлаймиз: 
Шатун AB нинг оғирлик кучи 
G2 = m2g = 4 ⋅ 9,81 = 39.24Н 
Ползун В нинг оғирлик кучи 
G3 = m3g = 9 ⋅ 9,81 = 88.29Н 
 
Механизм звеноларининг оғирлик марказига қўйилган инерция кучларини 
ҳисоблаймиз. 
Pu2 = m2aS2 = 4 ⋅ 3.2882 = 13.1528Н 
Pu3 = m3ab
= 9 ⋅ 2.0737 = 18.6633Н 
 
Шатунга таъсир этувчи инерция моменти қуйидаги формуладан аниқланади: 
Mu2 = −JS2ε2 = 0.009 ⋅ 28.7267 = 0.2585H ⋅ м 
Механизмни куч таъсирида ҳисоблаш унинг тузилиш формуласида кўрсатилган 
охирги Ассур гурухидан бошланиб, етакчи звено билан тугатилади. 
 
Дастлаб, механизмнинг 2–3 звеноларига таъсир этувчи кучларни ҳисоблаш 
учун B нуқтага нисбатан олинган моментлар тенгламасини тузамиз: 
∑ MB(Pi) = 0 
Pu2hu2 + R21
t
⋅ AB + G2hG2 = 0 
ушбу тенгликдан реакция кучи R21
t  ни аниқлаймиз, яъни 
R21
t
= Pu2hu2 + G2hG2
AB
= 
4 3,7834 5,767 2,0737 1,3658 3,2163 3,4078 5,29 3,4078 3,2163 1,3658 6,0432 5,341 3,2882 2,73 3,7198 4,2077 4,5367 4,2077 3,7198 2,73 0 2,476 4,5963 5,4634 4,5963 2,4776 0 2,4776 4,5963 5,5963 1,5625 1,19 0,4099 0 0,4099 1,19 1,5625 1,19 0,4099 04 0 15,475 28,7267 34,9769 28,7267 15,475 0 15,475 28,7267 34,9769 РИЧАГЛИ МЕХАНИЗМНИ КИНЕТОСТАТИК ТЕКШИРИШ Берилган бошланғич қийматлар: m2 = 4кг;; m3 = 9кг; JS2 = 0.009кг ⋅ м2; Pcmax =25kN Механизмнинг берилган холатида кинетостатик ҳисоблаш учун механизм звеноларига қуйидаги ташқи кучларни ҳисоблаб топиб олишимиз керак: 1) звеноларнинг оғирлик кучлари; 2) звеноларнинг инерция кучлари; 3) шатундаги инерция кучларининг моментлари; 4) ползунга таъсир этувчи прессланувчи динамик қаршилик кучи. Механизм ползунига таъсир этувчи ташқи қаршилик кучини аниқлаймиз: РС = 100 мм; РС = PCmax; Pcmax=25kN Механизм звеноларининг ођирлик кучларини аниқлаймиз: Шатун AB нинг оғирлик кучи G2 = m2g = 4 ⋅ 9,81 = 39.24Н Ползун В нинг оғирлик кучи G3 = m3g = 9 ⋅ 9,81 = 88.29Н Механизм звеноларининг оғирлик марказига қўйилган инерция кучларини ҳисоблаймиз. Pu2 = m2aS2 = 4 ⋅ 3.2882 = 13.1528Н Pu3 = m3ab = 9 ⋅ 2.0737 = 18.6633Н Шатунга таъсир этувчи инерция моменти қуйидаги формуладан аниқланади: Mu2 = −JS2ε2 = 0.009 ⋅ 28.7267 = 0.2585H ⋅ м Механизмни куч таъсирида ҳисоблаш унинг тузилиш формуласида кўрсатилган охирги Ассур гурухидан бошланиб, етакчи звено билан тугатилади. Дастлаб, механизмнинг 2–3 звеноларига таъсир этувчи кучларни ҳисоблаш учун B нуқтага нисбатан олинган моментлар тенгламасини тузамиз: ∑ MB(Pi) = 0 Pu2hu2 + R21 t ⋅ AB + G2hG2 = 0 ушбу тенгликдан реакция кучи R21 t ни аниқлаймиз, яъни R21 t = Pu2hu2 + G2hG2 AB = 5 
  = − 13.152 ⋅ 83.54 + 39.24 ⋅ 97,63
    200    
= 24.649H 
Механизмнинг 2–3 звенолари учун кучлар режаси масштабини  
μP = Pc
Pc
=  7500  
200
= 37.5 H мм
⁄
 
қабулқилиб, 
звено 
2–3 
гатаъсирэтувчи, 
қийматимаълумбўлганкучларнингчизмадагиузунликларинианиқлаймиз: 
R21
t
= R21
t
⁄μP
= 0.657мм 
G2 = G2 μP
⁄
= 1.05мм 
G3 = G3 μP
⁄
= 2.1944мм 
Pu2 = Pu2 μP
⁄
= 0.35мм 
Pu3 = Pu3 μP
⁄
= 0.49752мм 
 
Номаълум бўлган реакция кучларининг хақиқий қийматларини ҳисоблаймиз. 
R21
n = R21
n ⋅ μP = 203.9465 ⋅ 37.5 = 7647.9938H 
R30 = R30 ⋅ μP = 46.514881 ⋅ 37.5 = 1744.308H   R21 = R21 ⋅ μP = 203.94755 ⋅
37.5 = 7648.033H 
 
Кривошипга A нуқтадан звено 2 нинг реакция кучи R12 таъсир этади. Бу куч 
қиймати жихатидан R21 кучга тенг ва қарама-қарши томонга йўналган бўлади. 
Кривошипнинг O1 нуқтасидан таянчдан кривошипга реакция кучи R01 таъсир этади.  
 
Кривошипнинг 
A 
нуқтасига 
кривошипга 
перпендикуляр 
йўналган, 
мувозанатловчи куч PMқўйилган. Мувозанатловчи куч PM ни аниқлаш учун барча 
кучларнинг O1 нуқтага нисбатан моментлар тенгламасини ёзамиз: 
∑ MO1(Pi) = 0 
PMO1A − R12h12 = 0, 
БунданPM =
R12h12
O1A =
7648.033⋅47.69
50
= 7294.69H 
 
Кучлар режаси масштабини  
μP =
R12
R12 = 37.5 H мм
⁄
, 
деб қабул қилиб, звено 0–1 га таъсир этувчи, қиймати маълум кучларнинг 
чизмадаги узунликларини ҳисоблаймиз: 
PM = PM μP
⁄
= 194.53мм 
 
Номаълум реакция кучини аниқлаймиз: 
R01 = R01 ⋅ μP = 2323.125H 
 
Н.Е.Жуковский усули билан мувозанатловчи куч 
PM ни қийматини аниқлаш. 
 
 
Кривошипнинг бурчак тезлиги (ω1) йўналишига қарама-қарши йўналишда 90° га 
бурилган бурилма тезликлар планини чизамиз. Механизм звеноларига таъсир 
этувчи барча кучларни ва моментларни параллел равишда, механизмнинг 
5 = − 13.152 ⋅ 83.54 + 39.24 ⋅ 97,63 200 = 24.649H Механизмнинг 2–3 звенолари учун кучлар режаси масштабини μP = Pc Pc = 7500 200 = 37.5 H мм ⁄ қабулқилиб, звено 2–3 гатаъсирэтувчи, қийматимаълумбўлганкучларнингчизмадагиузунликларинианиқлаймиз: R21 t = R21 t ⁄μP = 0.657мм G2 = G2 μP ⁄ = 1.05мм G3 = G3 μP ⁄ = 2.1944мм Pu2 = Pu2 μP ⁄ = 0.35мм Pu3 = Pu3 μP ⁄ = 0.49752мм Номаълум бўлган реакция кучларининг хақиқий қийматларини ҳисоблаймиз. R21 n = R21 n ⋅ μP = 203.9465 ⋅ 37.5 = 7647.9938H R30 = R30 ⋅ μP = 46.514881 ⋅ 37.5 = 1744.308H R21 = R21 ⋅ μP = 203.94755 ⋅ 37.5 = 7648.033H Кривошипга A нуқтадан звено 2 нинг реакция кучи R12 таъсир этади. Бу куч қиймати жихатидан R21 кучга тенг ва қарама-қарши томонга йўналган бўлади. Кривошипнинг O1 нуқтасидан таянчдан кривошипга реакция кучи R01 таъсир этади. Кривошипнинг A нуқтасига кривошипга перпендикуляр йўналган, мувозанатловчи куч PMқўйилган. Мувозанатловчи куч PM ни аниқлаш учун барча кучларнинг O1 нуқтага нисбатан моментлар тенгламасини ёзамиз: ∑ MO1(Pi) = 0 PMO1A − R12h12 = 0, БунданPM = R12h12 O1A = 7648.033⋅47.69 50 = 7294.69H Кучлар режаси масштабини μP = R12 R12 = 37.5 H мм ⁄ , деб қабул қилиб, звено 0–1 га таъсир этувчи, қиймати маълум кучларнинг чизмадаги узунликларини ҳисоблаймиз: PM = PM μP ⁄ = 194.53мм Номаълум реакция кучини аниқлаймиз: R01 = R01 ⋅ μP = 2323.125H Н.Е.Жуковский усули билан мувозанатловчи куч PM ни қийматини аниқлаш. Кривошипнинг бурчак тезлиги (ω1) йўналишига қарама-қарши йўналишда 90° га бурилган бурилма тезликлар планини чизамиз. Механизм звеноларига таъсир этувчи барча кучларни ва моментларни параллел равишда, механизмнинг 6 
схемасидан тезликлар планидаги мос нуқталарга кўчирамиз. Масалан, G3 куч 
механизмнинг B нуқтасига таъсир қилади. Уни механизм схемасидан тезликлар 
планидаги b нуқтага параллел равишда кўчирамиз. Қолган кучлар ва моментлар ҳам 
худди шу тартибда кўчирилади. 
 
Тезликлар планидаги кучларни кўчириб бўлгандан сўнг, Pv нуқтасига 
нисбатан моментлар тенгламасини тузамиз:  
−PM
Ж ⋅ O1A + (PC − Pu3)pb − G2h2 − Pu2hu2 = 0 
 
Чизмадан кучларнинг елка узунликларини ўлчаб, мувозанатловчи куч PM
Ж 
нинг қийматини ҳисоблаймиз: 
PM
Ж =
(PC − Pu3)pb − G2h2 − Pu2hu2
       O1A            
= 
  = 16410 H 
 
Икки усулда ҳисоблаб топилган мувозанатловчи кучларни ҳисоблашда йўл 
қўйилган хатоликни ҳисоблаймиз. Бунда хатолик ±5% ошмаслиги керак, акс холда 
ҳисоблашни 
такроран 
ҳисоблаб 
чиқилади.Δ% =
PM
Ж−PM
PM
Ж
⋅ 100% = 
  = 16410 − 2492.79
16410
⋅ 100% = 4.12 % 
ЭВОЛЬВЕНТА 
ПРОФИЛЛИ 
ТИШЛИ 
ИШЛАШМАНИ 
ВА 
ПЛАНЕТАР 
РЕДУКТОРНИ КИНЕМАТИК СХЕМАСИНИ ЛОЙИҲАЛАШ 
 
Берилган: 
z4 = 20 
z5 = 26 
m = 4мм 
nдв
= 780мин−1 
n1
= 110мин−1 
mpl
=  
 
мм 
 
Бўлиш айланалари радиуслари: 
r1 = 0,5 ⋅ m ⋅ z1 = 0,5 ⋅ 4 ⋅ 20 = 40мм 
r2 = 0,5 ⋅ m ⋅ z2 = 0,5 ⋅ 4 ⋅ 26 = 52мм 
Асосий айланаларнинг радиуслари: 
rb1 = r1 ⋅ cos α = 40 ⋅ cos 2 0° = 37,587мм 
rb2 = r2 ⋅ cos α = 52 ⋅ cos 2 0° = 48,864мм 
 
ғилдирак тишларининг баландлиги: 
h1 = h2 = m ⋅ (2 ⋅ ha
∗ + c0) = 4 ⋅ (2 ⋅ 1 + 0,25) = 9мм 
 
Илашманинг бошланғич айлана ёйи бўйича қадами: 
p = π ⋅ m = 3,14 ⋅ 4 = 12,56мм 
Тишнинг бошланғич айлана ёйи бўйича қалинлиги 
S1 = S2 = 0,5p = 0,5 ⋅ 12,56 = 6,28мм 
ғилдирак тишларининг ботиқлиги айланаси радиуслари: 
rf1 = r1 − m ⋅ (1 + c0) = 40 − 4 ⋅ (1 + 0,25) = 35мм 
rf2 = r2 − m ⋅ (1 + c0) = 52 − 4 ⋅ (1 + 0,25) = 47мм 
6 схемасидан тезликлар планидаги мос нуқталарга кўчирамиз. Масалан, G3 куч механизмнинг B нуқтасига таъсир қилади. Уни механизм схемасидан тезликлар планидаги b нуқтага параллел равишда кўчирамиз. Қолган кучлар ва моментлар ҳам худди шу тартибда кўчирилади. Тезликлар планидаги кучларни кўчириб бўлгандан сўнг, Pv нуқтасига нисбатан моментлар тенгламасини тузамиз: −PM Ж ⋅ O1A + (PC − Pu3)pb − G2h2 − Pu2hu2 = 0 Чизмадан кучларнинг елка узунликларини ўлчаб, мувозанатловчи куч PM Ж нинг қийматини ҳисоблаймиз: PM Ж = (PC − Pu3)pb − G2h2 − Pu2hu2 O1A = = 16410 H Икки усулда ҳисоблаб топилган мувозанатловчи кучларни ҳисоблашда йўл қўйилган хатоликни ҳисоблаймиз. Бунда хатолик ±5% ошмаслиги керак, акс холда ҳисоблашни такроран ҳисоблаб чиқилади.Δ% = PM Ж−PM PM Ж ⋅ 100% = = 16410 − 2492.79 16410 ⋅ 100% = 4.12 % ЭВОЛЬВЕНТА ПРОФИЛЛИ ТИШЛИ ИШЛАШМАНИ ВА ПЛАНЕТАР РЕДУКТОРНИ КИНЕМАТИК СХЕМАСИНИ ЛОЙИҲАЛАШ Берилган: z4 = 20 z5 = 26 m = 4мм nдв = 780мин−1 n1 = 110мин−1 mpl = мм Бўлиш айланалари радиуслари: r1 = 0,5 ⋅ m ⋅ z1 = 0,5 ⋅ 4 ⋅ 20 = 40мм r2 = 0,5 ⋅ m ⋅ z2 = 0,5 ⋅ 4 ⋅ 26 = 52мм Асосий айланаларнинг радиуслари: rb1 = r1 ⋅ cos α = 40 ⋅ cos 2 0° = 37,587мм rb2 = r2 ⋅ cos α = 52 ⋅ cos 2 0° = 48,864мм ғилдирак тишларининг баландлиги: h1 = h2 = m ⋅ (2 ⋅ ha ∗ + c0) = 4 ⋅ (2 ⋅ 1 + 0,25) = 9мм Илашманинг бошланғич айлана ёйи бўйича қадами: p = π ⋅ m = 3,14 ⋅ 4 = 12,56мм Тишнинг бошланғич айлана ёйи бўйича қалинлиги S1 = S2 = 0,5p = 0,5 ⋅ 12,56 = 6,28мм ғилдирак тишларининг ботиқлиги айланаси радиуслари: rf1 = r1 − m ⋅ (1 + c0) = 40 − 4 ⋅ (1 + 0,25) = 35мм rf2 = r2 − m ⋅ (1 + c0) = 52 − 4 ⋅ (1 + 0,25) = 47мм 7 
 
ғилдирак тишларининг чиқиқлари айланаси радиуслари: 
 
 
Галтелнинг юмоқланиш радиуси 
rρ = 0,4m = 0,4 ⋅ 4 = 1,6мм 
 
ўқлараро масофа 
aw = 0,5m(z1 + z2) = 0,5 ⋅ 4 ⋅ (20 + 26) = 92мм 
 
Чизманинг узунлик масштаби μl ни танлаймиз. Бунда тишнинг чизмадаги 
баландлиги h > 50 мм бўлиши керак. 
μl = h
h
= 9
50 = 0.0,18 мм
мм 
 
ғилдиракларнинг O4 ва O5 марказлари оралиғини топамиз: 
aw = aw
μl
=
92
 0.18 
= 511,11мм 
O4 ва O5 марказлар тўғри чизиқ билан туташтирилади, бу марказлардан 
r1 = r1
μl
= 222,222мм 
r2 = r2
μl
= 288,889мм 
радиуслар билан бўлиш айланалари чизилади. 
 
Икки айланининг уриниш нуқтаси Pдан бўлиш айланаларига уринма 
чизиқτ − τўтказилади. Уринма чизиқτ − τ, марказлар O4 ва O5 ни туташтирувчи 
чизиққа тик бўлади. 
 
O4 ва O5 марказлардан 
rb1 = rb1
μl
= 208,816мм 
rb2 = rb2
μl
= 271,466мм 
радиуслар билан асосий айланалари чизилади. 
Қутб нуқтаси P дан уринма чизиқ τ − τ га  α = 20° бурчак остида асосий 
айланаларга умумий бўлган уринма чизиқ n − n ўтказилади. Бу уринма чизиқ  
асосий айланалар rb4 ва rb5 да уриниш нуқталари A ва B ни беради. Бунда кесма AB 
назарий илашиш чизиғи дейилади. 
Ғилдиракларнинг O4 ва O5 марказларидан 
ra1 = ra1
μl
= 244,444 мм 
ra2 = ra2
μl
= 311,111мм 
радиуслар билан ғилдирак тишларининг чиқиқлари айланаси,  
rf4 = rf4
μl
= 194,444мм 
rf5 = rf5
μl
= 261,111мм 
радиуслар билан эса ғилдирак тишларининг ботиқлари айланалари чизилади. 
7 ғилдирак тишларининг чиқиқлари айланаси радиуслари: Галтелнинг юмоқланиш радиуси rρ = 0,4m = 0,4 ⋅ 4 = 1,6мм ўқлараро масофа aw = 0,5m(z1 + z2) = 0,5 ⋅ 4 ⋅ (20 + 26) = 92мм Чизманинг узунлик масштаби μl ни танлаймиз. Бунда тишнинг чизмадаги баландлиги h > 50 мм бўлиши керак. μl = h h = 9 50 = 0.0,18 мм мм ғилдиракларнинг O4 ва O5 марказлари оралиғини топамиз: aw = aw μl = 92 0.18 = 511,11мм O4 ва O5 марказлар тўғри чизиқ билан туташтирилади, бу марказлардан r1 = r1 μl = 222,222мм r2 = r2 μl = 288,889мм радиуслар билан бўлиш айланалари чизилади. Икки айланининг уриниш нуқтаси Pдан бўлиш айланаларига уринма чизиқτ − τўтказилади. Уринма чизиқτ − τ, марказлар O4 ва O5 ни туташтирувчи чизиққа тик бўлади. O4 ва O5 марказлардан rb1 = rb1 μl = 208,816мм rb2 = rb2 μl = 271,466мм радиуслар билан асосий айланалари чизилади. Қутб нуқтаси P дан уринма чизиқ τ − τ га α = 20° бурчак остида асосий айланаларга умумий бўлган уринма чизиқ n − n ўтказилади. Бу уринма чизиқ асосий айланалар rb4 ва rb5 да уриниш нуқталари A ва B ни беради. Бунда кесма AB назарий илашиш чизиғи дейилади. Ғилдиракларнинг O4 ва O5 марказларидан ra1 = ra1 μl = 244,444 мм ra2 = ra2 μl = 311,111мм радиуслар билан ғилдирак тишларининг чиқиқлари айланаси, rf4 = rf4 μl = 194,444мм rf5 = rf5 μl = 261,111мм радиуслар билан эса ғилдирак тишларининг ботиқлари айланалари чизилади. 8 
Илашиш чизиғи n − n ни икки ғилдиракларнинг асосий айланаларида думалатиб, 
қутб нуқтаси Pданўтувчи эвольвента профили чизилади. 
Чизмадаги кесма AP ни тенг қисмларга бўламиз. Масалан, кесма AP ни тўртта тенг 
қисмларга бўлиб, P3,
32,
21,
1A кесмаларни оламиз. Илашиш чизиғининг 
давомида A5 ва 56 тенг кесмаларни ҳам белгилаймиз. 
Aнуқтадан бошлаб, асосий айланада бу кесмаларни тенг A1 = Ȃ 1̑, A2 = Ȃ 2̑, A3 =
Ȃ 3̑ ′, шунингдек, A5 = Ȃ 5̑, A6 = Ȃ 6̑ ′ ёйларни белгилаймиз.  
Белгиланган 1′,
2′,
3′,
4′,
5′,
6′ нуқталарни ђилдиракнинг маркази O4 билан 
туташтирамиз. Бу нуқталардан радиус чизиқларига тик, яъни асосий айланага 
уринма чизиқлар ўтказамиз. 
Эвольвентанинг «эвольвентадан ўтказилган нормал чизиқнинг узунлиги асосий 
айланаси ёйининг узунлигига тенг» деган хоссага асосланиб, эвольвента эгри 
чизиғини чизамиз. Бунинг учун биринча уринма чизиқда битта 1′ − 1″ кесма, 
иккинчи уринма чизиқнинг 2 нуқтасидан 2′ − 2″ кесма, учинчи уринманинг 3 
нуқтасидан 3′ − 3″ кесма белгилаймиз ва хоказо. 
Белгиланган 
1″,
2″,
3″,
4″,
5″,
6″ 
нуқталарни 
кетма-кет 
туташтириб, 
эвольвента чизиғини хосил қиламиз. Иккинчи ғилдирак тишининг профилини ҳам 
худди шу тарзда чизамиз. 
Агар rf < rb бўлса, тиш профилининг эвольвента бўлмаган қисмини радиал тўғри 
чизиқ воситасида ғилдирак маркази билан бирлаштириб, хосил бўлган чизиқни тиш 
ботиқлиги айланаси билан 
rρ = rρ
μl
= 8,89мм 
радиус айлана ёйи ёрдамида туташтирамиз. 
 
Бошланғич айлана ёйи бўйича тишнинг қалинлиги 
S4 = S5 = S4
μl
= 34,89мм 
ни белгилаймиз ва уни тенг икки қисмга бўламиз. Уни ғилдирак маркази O4 билан 
туташтириб, тишнинг симметрия ўқини хосил қиламиз. Симметрик проекциялаш 
усулида тишнинг иккинчи эвольвента профилини чизамиз. 
 
Тишнинг бошланғич айлана ёйи бўйича қадами: 
𝐩 = 𝐩
𝛍𝐥
= 
 
 
 
га тенг оралиқда қўшни тишларнинг симметрия ўқларини белгилаймиз ва тишнинг 
профилларини чизамиз. 
 
Иккинчи ғилдирак тишининг профилини ҳам худди шу тариқа чизамиз. Хар 
бир ғилдиракнинг учтадан тиши чизилади. 
 
8 Илашиш чизиғи n − n ни икки ғилдиракларнинг асосий айланаларида думалатиб, қутб нуқтаси Pданўтувчи эвольвента профили чизилади. Чизмадаги кесма AP ни тенг қисмларга бўламиз. Масалан, кесма AP ни тўртта тенг қисмларга бўлиб, P3, 32, 21, 1A кесмаларни оламиз. Илашиш чизиғининг давомида A5 ва 56 тенг кесмаларни ҳам белгилаймиз. Aнуқтадан бошлаб, асосий айланада бу кесмаларни тенг A1 = Ȃ 1̑, A2 = Ȃ 2̑, A3 = Ȃ 3̑ ′, шунингдек, A5 = Ȃ 5̑, A6 = Ȃ 6̑ ′ ёйларни белгилаймиз. Белгиланган 1′, 2′, 3′, 4′, 5′, 6′ нуқталарни ђилдиракнинг маркази O4 билан туташтирамиз. Бу нуқталардан радиус чизиқларига тик, яъни асосий айланага уринма чизиқлар ўтказамиз. Эвольвентанинг «эвольвентадан ўтказилган нормал чизиқнинг узунлиги асосий айланаси ёйининг узунлигига тенг» деган хоссага асосланиб, эвольвента эгри чизиғини чизамиз. Бунинг учун биринча уринма чизиқда битта 1′ − 1″ кесма, иккинчи уринма чизиқнинг 2 нуқтасидан 2′ − 2″ кесма, учинчи уринманинг 3 нуқтасидан 3′ − 3″ кесма белгилаймиз ва хоказо. Белгиланган 1″, 2″, 3″, 4″, 5″, 6″ нуқталарни кетма-кет туташтириб, эвольвента чизиғини хосил қиламиз. Иккинчи ғилдирак тишининг профилини ҳам худди шу тарзда чизамиз. Агар rf < rb бўлса, тиш профилининг эвольвента бўлмаган қисмини радиал тўғри чизиқ воситасида ғилдирак маркази билан бирлаштириб, хосил бўлган чизиқни тиш ботиқлиги айланаси билан rρ = rρ μl = 8,89мм радиус айлана ёйи ёрдамида туташтирамиз. Бошланғич айлана ёйи бўйича тишнинг қалинлиги S4 = S5 = S4 μl = 34,89мм ни белгилаймиз ва уни тенг икки қисмга бўламиз. Уни ғилдирак маркази O4 билан туташтириб, тишнинг симметрия ўқини хосил қиламиз. Симметрик проекциялаш усулида тишнинг иккинчи эвольвента профилини чизамиз. Тишнинг бошланғич айлана ёйи бўйича қадами: 𝐩 = 𝐩 𝛍𝐥 = га тенг оралиқда қўшни тишларнинг симметрия ўқларини белгилаймиз ва тишнинг профилларини чизамиз. Иккинчи ғилдирак тишининг профилини ҳам худди шу тариқа чизамиз. Хар бир ғилдиракнинг учтадан тиши чизилади. 9 
Планетар редуктор ҳисоби. 
 
uyм =
nдв
n1 = 209;     u45 =
z5
z4 =
20
 19 = 1,368 
 
uпл =
uум
u45
= 7,09
1,368 = 5,18 
 
uпл = u1B = 1 − u13 = 1 − (− z2
z1
⋅ z3
z2
) = 1 + z3
z1
 
 
z1 ≥ 20 ;   z1 = 20 ;  uпл = 1 +
z3
z1 
 
z3 = (uпл − 1)z1 = (5 − 1) ⋅ 20 = 80 
z2 = z3 − z1
2
=  80 −  20 
2
= 30 
 
z1 + 2z2 = z3 -> 20 + 2 ⋅ 50 =; 
 
K <
π
arcsin
z2+2
z1+z2
=
3.14
arcsin 0 .64  
= 4,5 
 
K = 4 
 
r1 = mz1
2
= 4 ⋅ 20
 2 
= 40 мм
мм 
 
r2 = mz2
2
= 4 ⋅ 30
 2 
= 60 мм
мм 
 
r3 = mz3
2
= 8 ⋅ 120
 2 
= 480
мм
мм 
 
μl = r3
r3
=
160
 100 
= 1.6.
мм
мм 
 
r2 = r2
μl
=
40
 1.6 
= 25 
мм 
 
r1 = r1
μl
=  80 
4
=  20 
мм 
III-лист. 
 
9 Планетар редуктор ҳисоби. uyм = nдв n1 = 209; u45 = z5 z4 = 20 19 = 1,368 uпл = uум u45 = 7,09 1,368 = 5,18 uпл = u1B = 1 − u13 = 1 − (− z2 z1 ⋅ z3 z2 ) = 1 + z3 z1 z1 ≥ 20 ; z1 = 20 ; uпл = 1 + z3 z1 z3 = (uпл − 1)z1 = (5 − 1) ⋅ 20 = 80 z2 = z3 − z1 2 = 80 − 20 2 = 30 z1 + 2z2 = z3 -> 20 + 2 ⋅ 50 =; K < π arcsin z2+2 z1+z2 = 3.14 arcsin 0 .64 = 4,5 K = 4 r1 = mz1 2 = 4 ⋅ 20 2 = 40 мм мм r2 = mz2 2 = 4 ⋅ 30 2 = 60 мм мм r3 = mz3 2 = 8 ⋅ 120 2 = 480 мм мм μl = r3 r3 = 160 100 = 1.6. мм мм r2 = r2 μl = 40 1.6 = 25 мм r1 = r1 μl = 80 4 = 20 мм III-лист. 10 
КУЛАЧОКЛИ МЕХАНИЗМНИ ЛОЙИҲАЛАШ 
 
Берилган бошланғич қийматлар: 
h =  27 
мм;  ϕk = ϕq = 135°;  ϕut = 20°; 
d2S
dϕ2 = 1  
 
Лойиҳалаш тартиби  
Берилган турткич ҳаракат қонуни диаграммаси чизилади. Бунинг учун 
d2S
dϕ2 =
d2S
dϕ2 (ϕ) координаталар системасини олиб, абсциссалар ўқини чизамиз ва унга OM =
290 мм кесмани белгилаймиз. 
Абсциссалар ўқининг ϕ бурчак масштаби қуйидаги формуладан аниқлаймиз: 
μϕ = ϕr
OM
=
π
180° (ϕk + ϕu.t + ϕq)
OM
= 
 = 3,14(135° + 20° + 135°)
290 ⋅ 180°
= 0.0174 
рад
мм 
бу ерда, ϕr −кулачокнинг бурилиш бурчаги. 
 
Ординаталар ўқига турткичнинг ихтиёрий μd2ϕ dϕ2
⁄
 масштабда берилган 
харакат қонуни диаграммасини чизамиз, бунда кулачокнинг бурилиш бурчаги 
ϕrқисмидаги ордината баландлигини ихтиёрий  a=100 mm кесма билан 
белгилаймиз. ϕk = 135°ли абсциссалар ўқини тенг икки қисмга бўлиб, бу ўқнинг 
юқори ва остки қисмида тўғри тўртбурчакли бир хил шакллар чизамиз. Бунда 
турткичнинг кўтарилиш вазиятига тааллуқли диаграмма хосил бўлади. Сўнгра 
абсциссалар ўқининг давомида μϕ масштабда  нинг кесма узунлигини белгилаймиз. 
 
Берилган шартга кўра, ϕk = ϕq бўлгани учун ϕq = 135° кесмани бурчак ϕk 
ка симметрик қилиб, тенг ва ўхшаш тўғри тўртбурчакли шаклларни чизамиз. 
 
Графикавий интеграллаш усулларининг биридан фойдаланиб, чизилган 
d2S
dϕ2 =
d2S
dϕ2 (ϕ) диаграммани интеграллаймиз. Ватар ўтказиш усулини тадбиқ этиб, 
тезланиш графиги 
d2S
dϕ2 =
d2S
dϕ2 (ϕ) ни бир марта интеграллаб, тезлик графиги 
dS
dϕ =
dS
dϕ (ϕ)ни хосил қиламиз. 
Бунинг учун абсциссалар ўқидаги ϕk = 135° кесмани, бир-бирига тенг бўлган 6 та 
кесмага бўламиз. Бўлинган кесмаларни абсциссалар ўқидаги 0, 1, 2, … 6 
нуқталаридан вертикал чизиқлар ўтказамиз. Берилган графикда бўлиш нуқталари 
0″,
1″,
2″,
. . .
,
6″ ни хосил қиламиз. 
d2S
dϕ2 =
d2S
dϕ2 (ϕ) графигининг юқори 
қисмида 
dS
dϕ =
dS
dϕ (ϕ) графиги учун янги координаталар системасини чизамиз. 
d2S
dϕ2 =
d2S
dϕ2 (ϕ) диаграммасидаги вертикал чизиқларни юқори томонга давом эттириб, Oϕ 
абсциссалар ўқини 0 − 1,
1 − 2,
2 − 3,
. .. тенг кесмаларга бўламиз. 
d2S
dϕ2 =
10 КУЛАЧОКЛИ МЕХАНИЗМНИ ЛОЙИҲАЛАШ Берилган бошланғич қийматлар: h = 27 мм; ϕk = ϕq = 135°; ϕut = 20°; d2S dϕ2 = 1 Лойиҳалаш тартиби Берилган турткич ҳаракат қонуни диаграммаси чизилади. Бунинг учун d2S dϕ2 = d2S dϕ2 (ϕ) координаталар системасини олиб, абсциссалар ўқини чизамиз ва унга OM = 290 мм кесмани белгилаймиз. Абсциссалар ўқининг ϕ бурчак масштаби қуйидаги формуладан аниқлаймиз: μϕ = ϕr OM = π 180° (ϕk + ϕu.t + ϕq) OM = = 3,14(135° + 20° + 135°) 290 ⋅ 180° = 0.0174 рад мм бу ерда, ϕr −кулачокнинг бурилиш бурчаги. Ординаталар ўқига турткичнинг ихтиёрий μd2ϕ dϕ2 ⁄ масштабда берилган харакат қонуни диаграммасини чизамиз, бунда кулачокнинг бурилиш бурчаги ϕrқисмидаги ордината баландлигини ихтиёрий a=100 mm кесма билан белгилаймиз. ϕk = 135°ли абсциссалар ўқини тенг икки қисмга бўлиб, бу ўқнинг юқори ва остки қисмида тўғри тўртбурчакли бир хил шакллар чизамиз. Бунда турткичнинг кўтарилиш вазиятига тааллуқли диаграмма хосил бўлади. Сўнгра абсциссалар ўқининг давомида μϕ масштабда нинг кесма узунлигини белгилаймиз. Берилган шартга кўра, ϕk = ϕq бўлгани учун ϕq = 135° кесмани бурчак ϕk ка симметрик қилиб, тенг ва ўхшаш тўғри тўртбурчакли шаклларни чизамиз. Графикавий интеграллаш усулларининг биридан фойдаланиб, чизилган d2S dϕ2 = d2S dϕ2 (ϕ) диаграммани интеграллаймиз. Ватар ўтказиш усулини тадбиқ этиб, тезланиш графиги d2S dϕ2 = d2S dϕ2 (ϕ) ни бир марта интеграллаб, тезлик графиги dS dϕ = dS dϕ (ϕ)ни хосил қиламиз. Бунинг учун абсциссалар ўқидаги ϕk = 135° кесмани, бир-бирига тенг бўлган 6 та кесмага бўламиз. Бўлинган кесмаларни абсциссалар ўқидаги 0, 1, 2, … 6 нуқталаридан вертикал чизиқлар ўтказамиз. Берилган графикда бўлиш нуқталари 0″, 1″, 2″, . . . , 6″ ни хосил қиламиз. d2S dϕ2 = d2S dϕ2 (ϕ) графигининг юқори қисмида dS dϕ = dS dϕ (ϕ) графиги учун янги координаталар системасини чизамиз. d2S dϕ2 = d2S dϕ2 (ϕ) диаграммасидаги вертикал чизиқларни юқори томонга давом эттириб, Oϕ абсциссалар ўқини 0 − 1, 1 − 2, 2 − 3, . .. тенг кесмаларга бўламиз. d2S dϕ2 = 11 
d2S
dϕ2 (ϕ) ва 
dS
dϕ =
dS
dϕ (ϕ) диаграммаларнинг ордината ўқларини бир хил ва тенг 
масштабда чизиш учун 
d2S
dϕ2 =
d2S
dϕ2 (ϕ) диаграммасининг чап томонидаги қутб 
оралиғи қуйидагича бўлиши керак: 
H2 = 1
μϕ
=
1
π 180°
⁄
= 57, 3 мм 
Абсциссалар ўқининг чап томонидан OA = H2 = 57, 3 мм кесмани чизиб, A2 
нуқтани белгилаймиз. Шундан кейин 0″ − 1″,
1″ − 2″,
2″ − 3″,
. .. ва хоказо 
чизиқларни хар бири ўртасидаги I″,
II″,
III″,
. .. нуқталарни 
d2S
dϕ2 ординаталар 
ўқига кўчирамиз. 
 
Ординаталар 
ўқидаги 
I″,
II″,
III″,
. .. 
нуқталарни 
A2қутб 
билан 
туташтирамиз ва нурларни ўтказамиз. Сўнгра 
dS
dϕ =
dS
dϕ (ϕ) диаграммасининг O 
нуқтасидан A2 − 1" нурга параллел қилиб 0 − 1қисмининг биринчи вертикал 
чизиғи билан учрашгунча чизиқўтказиб, 1′ нуқтани бегилаймиз. 
dS dϕ
⁄
 ординатадаги вертикал чизиқнинг I′ нуқтасидан A2 − II" нур чизиғига 
параллел чизиқўтказамиз, иккинчи вертикал чизиқда 2′ нуқтани оламиз. 
Диаграмманинг қолган қисмлари хам худди шу тарзда чизилади. Белгиланган 
0′,
1′,
2′,
3′,
. .. нуқталарини бирлаштириб график интегралланган 
dS
dϕ =
dS
dϕ (ϕ) 
диаграммасини хосил қиламиз. 
Шунингдек, 
dS
dϕ =
dS
dϕ (ϕ) диаграммани яна бир марта график интеграллаб, S = S(ϕ) 
силжиш диаграммасини чизамиз. Бунда S ва dS dϕ
⁄
 ордината масштаблари тенг 
бўлиши учун H1 = OA1қилиб олиш керак. 
Сўнгра S = S(ϕ) ва 
dS
dϕ =
dS
dϕ (ϕ) диаграммалари ордината ўқларининг масштаб 
коэффициентлари μS,
μdS
dϕ
,
μd2S
dϕ2
 ни ҳисоблаб топамиз. 
Диаграмма масштабларини аниқлаш. Турткич силжиш диаграммаси ордината 
ўқининг масштаби қуйидаги формуладан аниқланади. 
μS =
hmax
Smax =
27
 94.6  
= 0. 2854
м
мм
 
бу ерда Smaxсилжиш диаграммаси ординатасининг максимал қиймати, мм. 
Тезлик аналогининг ордината масштаби: 
μdS
dϕ
=
μS
H1μϕ
=
μS
1
μϕ μϕ
= μS = 0.2854
м
мм 
Тезланиш аналогининг ордината масштаби: 
μd2S
dϕ2
=
μdS
dϕ
H2μϕ
=
μdS
dϕ
1
μϕ μϕ
= μdS
dϕ
= μS = 0.2854
м
мм 
Чизиқли тезликнинг ордината масштаби: 
11 d2S dϕ2 (ϕ) ва dS dϕ = dS dϕ (ϕ) диаграммаларнинг ордината ўқларини бир хил ва тенг масштабда чизиш учун d2S dϕ2 = d2S dϕ2 (ϕ) диаграммасининг чап томонидаги қутб оралиғи қуйидагича бўлиши керак: H2 = 1 μϕ = 1 π 180° ⁄ = 57, 3 мм Абсциссалар ўқининг чап томонидан OA = H2 = 57, 3 мм кесмани чизиб, A2 нуқтани белгилаймиз. Шундан кейин 0″ − 1″, 1″ − 2″, 2″ − 3″, . .. ва хоказо чизиқларни хар бири ўртасидаги I″, II″, III″, . .. нуқталарни d2S dϕ2 ординаталар ўқига кўчирамиз. Ординаталар ўқидаги I″, II″, III″, . .. нуқталарни A2қутб билан туташтирамиз ва нурларни ўтказамиз. Сўнгра dS dϕ = dS dϕ (ϕ) диаграммасининг O нуқтасидан A2 − 1" нурга параллел қилиб 0 − 1қисмининг биринчи вертикал чизиғи билан учрашгунча чизиқўтказиб, 1′ нуқтани бегилаймиз. dS dϕ ⁄ ординатадаги вертикал чизиқнинг I′ нуқтасидан A2 − II" нур чизиғига параллел чизиқўтказамиз, иккинчи вертикал чизиқда 2′ нуқтани оламиз. Диаграмманинг қолган қисмлари хам худди шу тарзда чизилади. Белгиланган 0′, 1′, 2′, 3′, . .. нуқталарини бирлаштириб график интегралланган dS dϕ = dS dϕ (ϕ) диаграммасини хосил қиламиз. Шунингдек, dS dϕ = dS dϕ (ϕ) диаграммани яна бир марта график интеграллаб, S = S(ϕ) силжиш диаграммасини чизамиз. Бунда S ва dS dϕ ⁄ ордината масштаблари тенг бўлиши учун H1 = OA1қилиб олиш керак. Сўнгра S = S(ϕ) ва dS dϕ = dS dϕ (ϕ) диаграммалари ордината ўқларининг масштаб коэффициентлари μS, μdS dϕ , μd2S dϕ2 ни ҳисоблаб топамиз. Диаграмма масштабларини аниқлаш. Турткич силжиш диаграммаси ордината ўқининг масштаби қуйидаги формуладан аниқланади. μS = hmax Smax = 27 94.6 = 0. 2854 м мм бу ерда Smaxсилжиш диаграммаси ординатасининг максимал қиймати, мм. Тезлик аналогининг ордината масштаби: μdS dϕ = μS H1μϕ = μS 1 μϕ μϕ = μS = 0.2854 м мм Тезланиш аналогининг ордината масштаби: μd2S dϕ2 = μdS dϕ H2μϕ = μdS dϕ 1 μϕ μϕ = μdS dϕ = μS = 0.2854 м мм Чизиқли тезликнинг ордината масштаби: 12 
μv = ωk ⋅ μdS
dϕ
= 10.466 ⋅ 0.2854 = 2.9811
м с
⁄
мм 
бу ерда ωk =
πnk
30 =
3,14⋅100 
30
= 10.46 с−1 – кулачокнинг бурчак тезлиги. 
Чизиқли тезланишининг ордината масштаби қуйидагича аниқланади. 
μa = ωk
2 ⋅ μd2S
dϕ2
= 10.462 ⋅ 0.285 = 31.182
м с
⁄ 2
мм  
 
 
 
 
ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР 
 
1. Иззатов З.Х. Методическая разработка к курсовому проектированию по 
теории механизмов и машин для студентов ВЗО. –Т.: Ўқитувчи, 1975. 
2. Усмонхўжаев Х.Х. Механизм ва машиналар назарияси. –Т.: Ўқитувчи, 1970. 
3. Артоболевский И.И. Теория механизмов и машин. –М.: Наука, 1989. 
4. Рустамхўжаев Р.П. Механизм ва машиналар назариясидан масала ҳамда 
мисоллар тўплами. –Т.: Ўқитувчи, 1970. 
5. Кореняко А.С и др. Курсовая проектирования по теории механизмов и машин. 
–Киев.: Высшая школа, 1970. 
 
12 μv = ωk ⋅ μdS dϕ = 10.466 ⋅ 0.2854 = 2.9811 м с ⁄ мм бу ерда ωk = πnk 30 = 3,14⋅100 30 = 10.46 с−1 – кулачокнинг бурчак тезлиги. Чизиқли тезланишининг ордината масштаби қуйидагича аниқланади. μa = ωk 2 ⋅ μd2S dϕ2 = 10.462 ⋅ 0.285 = 31.182 м с ⁄ 2 мм ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР 1. Иззатов З.Х. Методическая разработка к курсовому проектированию по теории механизмов и машин для студентов ВЗО. –Т.: Ўқитувчи, 1975. 2. Усмонхўжаев Х.Х. Механизм ва машиналар назарияси. –Т.: Ўқитувчи, 1970. 3. Артоболевский И.И. Теория механизмов и машин. –М.: Наука, 1989. 4. Рустамхўжаев Р.П. Механизм ва машиналар назариясидан масала ҳамда мисоллар тўплами. –Т.: Ўқитувчи, 1970. 5. Кореняко А.С и др. Курсовая проектирования по теории механизмов и машин. –Киев.: Высшая школа, 1970.