Uzatish funksiyalari. Tipik kirish signallari. Chastotaviy xarakteristikalar. Vaqt
xarakteristikalari.
Uzatish funksiyalari
Bir o‘lchamli uzluksiz statsionar chiziqli sistemaning differensial tenglamasini
umumiy ko‘rinishda quyidagicha ifodalash mumkin:
( )
...
( )
...
1
1
1
0
1
1
1
0
b x t
dt
x
b d
dt
b d x
a y t
dt
y
a d
dt
d y
a
m
m
m
m
m
n
n
n
n
n
.
(4.1)
Система ёки звенонинг узатиш функияси деб – бошланғич шартлари нол
бўлганида чиқиш сигналининг Лаплас тасвирини кириш сигналининг Лаплас
тасвири сигнали нисбатига айтилади. (4.1)-тенгламани Лаплас тасвири бўйича
ўзгартирамиз, бунинг учун дифференциал тенгламада dt
d операторни «p»
комплекс ўзгарувчи билан алмаштирамиз
) ( )
...
(
) ( )
...
(
1
1
0
1
1
0
x p
b
b p
b p
y p
a
a p
a p
m
m
m
n
n
n
.
(4.2)
Узатиш функциясининг таърифига мувофиқ W(p)ни қуйидаги кўринишда
ифодалаш мумкин
)
...
(
)
...
(
)
(
( )
)
(
1
1
0
1
1
0
0
n
n
n
m
m
m
t
a
a p
p
a
b
b p
p
b
p
x
y p
W p
.
(4.3)
ёки
)
(
( )
( )
p
Q
P p
W p
бунда
m
m
m
m
b
b p
b p
b p
P p
...
)
(
2
2
1
1
0
- m даражали кўпҳад;
n
n
n
n
a
a p
a p
a p
Q p
...
)
(
2
2
1
1
0
- n даражали кўпҳад.
Системани амалга ошириш учун
n
m шарт бажарилиши керак.
Шундагини система ишлаши мумкин.
2
(4.3) тенгламага мувофиқ звено ёки системанинг чиқиш сигналининг
Лаплас тасвири
( )
( )
( )
x p
W p
y p
.
(4.4)
Энди звено ёки системанинг узатиш W(p) функцияси билан ўткинчи
функцияси h(t) ҳамда импульсли ўткинчи функцияси (t) орасидаги
боғланишни кўриб чиқамиз (4.5-расм).
4.5 – расм
а) Агар кириш сигнали x(t)=1(t) бўлса, унда унинг Лаплас тасвири
p
x t
1
( )
бўлади. (4) формулага мувофиқ чиқиш сигналининг Лаплас тасвири
p
W p
y p
( ) 1
( )
га
тенг
бўлади.
Бундан
оригинал
функцияга
ўтсак
p
W p
L
h t
y t
( ) 1
( )
( )
1
бўлади.
Демак, ўткинчи функция h(t) билан узатиш функцияси W(p) бир маъноли
боғланган экан.
б) Агар x(t)=(t) бўлса, унда x(p)=1 бўлади. (4.4) формулага мувофиқ
чиқиш сигналининг Лаплас тасвири y(p)=W(p) бўлиб, унинг оригинали
импульсли ўткинчи функция бўлади, яъни
)
(
( )
( )
1
W p
L
t
y t
.
Демак, импульсли ўткинчи функция (t) узатиш функциясининг
оригинали экан.
Энди узатиш функциясининг моҳиятини аниқ мисолда кўриб чиқамиз.
1-мисол. RC занжири берилган бўлсин (4.6-расм). Шу занжирининг
узатиш функцияси W(p)ни топиш керак.
R
C
Zk
Zч
x(t)
y(t)
W(p)
3
1 ;
)
(
1 ;
)
(
pC
p
Z
pC
R
p
Z
ч
k
1
1
1
1
1
1
( )
Tp
RCp
pC
R
pC
Z
Z
p
W
k
ч
.
Бунда T = RC – вақт доимийлиги.
2-мисол. СR занжири берилган бўлсин (4.7-расм). Шу занжирнинг
узатиш функцияси W(p)ни топиш керак.
;
)
(
;
1
)
(
R
p
Z
R
pC
R
p
Z
ч
k
Tp
Tp
RCp
RCp
R
pC
R
Z
Z
p
W
k
ч
1
1
1
( )
.
Бу ерда T = RC – вақт доимийлиги.
Типик кириш сигналлари
Системада бўлаётган жараённи ўрганиш учун уни ифода этувчи
дифференциал тенгламанинг ечимини ёки бу тенгламани қандайдир йўл билан
топиш керак.
Zk
Zч
4.7-расм
C
R
4
Бунинг учун кириш сигнали вақтга боғлиқ бўлиши шарт. АБСларида x(t)
ва f(t) сигналларини кириш сигналлари дейилади, y(t) ни чиқиш сигнали ёки
кириш сигналидан олинган реакция деб аталади.
4.1 – расм.
Системанинг динамик хусусиятларини аниқлаштиришда қуйидаги типик
кириш сигналларидан фойдаланилади:
1. Бирлик поғонали сигнал ёки поғонали функция.
(1 )
( )
t
A
x t
билан ифодаланиб, A=const
0
0
0
1
(1 )
t
агар
t
агар
t
бирлик поғонали функция
4.2 – расм.
0
0
0
(1 )
( )
t
агар
агар t
t
A
x t
бу дегани ўзгармас кучланиш улаш деганидир.
Мисол сифатида ўзгармас токни улашни келтириш мумкин.
x(t)
y(t)
Звено
(система)
f(t)
x(t)
A ∙ 1(t)
t
0
h(t)
t
0
5
Системага ёки звенонинг поғонали сигналдан олинган реакциясига
ўткинчи характеристика деб аталади ва h(t) билан белгиланади.
Поғонали сигнал Лаплас тасвири
A p
t
L A
1
(1 )
;
6
2. Импулъсли сигнал (функция).
( )
( )
t
A
x t
,
Aconst
.
(t)
нинг амплитудаси 0 да га тенг бўлиб, давомийлиги чексиз кичик
бўлган функцияга айтилади.
.0
0
;0
( )
t
агар
агар t
t
0
1
)
( dt
t
4.3 – расм.
(t)
нинг Лаплас тасвири бирга тенг, яъни
( ) 1
L t
.
Система ёки звенонинг бирлик импульсли функциядан олинган реякцияга
импульсли ўткинчи характеристика ёки вазн функцияси дейилади ва
t( )
билан белгиланади.
3. Гармоник (синусоидал) сигнал (функция).
Бу сигнал ҳақиқий ёки комплекс кўринишда бўлиши мумкин
( ))
( )sin(
( )
k
k
t
A
x t
;
( ))
( )cos(
( )
k
k
t
A
x t
.
)
( ) (
)
sin(
)
( ) cos(
( )
k
t
j
k
k
k
k
e
A
t
j
t
A
x t
– комплекс кўриниши.
1
( )
Ak
- кириш сигналларининг амплитудаси;
0
( )
k
- кириш
сигналининг фазаси; - частотаси,
T
2
; T – давр,
T 2
.
t( )
1
t
0
ω(t)
t
7
Чизиқли
стatsiонар
бир
ўлчамли
системанинг
киришига
( )]
( ) (
( )
k
t
j
k
e
A
x t
сигнал таъсири берилганда унинг чиқишидаги мажбурий
тебранишлари кириш сигналининг тебранишлари частотасига тенг частота
билан тебраниш ҳосил қилади. Лекин чиқиш тебранишлари амплитудаси
Ak ()
ва фазаси
k ()
кириш тебранишлари амплитудаси ва фазасидан фарқли
бўлган гармоник қонун бўйича ўзгаради.
8
4.4 – расм.
Система ёки звенонинг гармоник сигналдан олинган реакциясига
частотавий характеристика дейилади.
4)
A
x t
( )
*t – чизиқли сигналлар.
5)
A
x t
( )
*t2 – квадрат сигналлар.
6)
A
x t
( )
*t3 – куб сигналлар.
АБС ларнинг частотавий характеристикалари
Чизиқли
стatsiонар
системаларни
тасвирлашда
частотали
характеристикалар жуда муҳим роль ўйнайди. Бир ўлчамли чизиқли стatsiонар
системанинг
умумий кўринишдаги оператор тенгламасини
қуйидагича
ифодалаш мумкин:
) ( )
...
(
) ( )
...
(
2
2
1
1
0
2
2
1
1
0
x p
b
b p
b p
b p
y p
a
a p
a p
a p
m
m
m
m
n
n
n
n
.
Узатиш функциясининг таърифига кўра
)
(
)
(
...
...
)
(
( )
)
(
2
2
1
1
0
2
2
1
1
0
p
Q
p
P
a
a p
a p
p
a
b
b p
b p
p
b
p
x
y p
p
W
n
n
n
n
m
m
m
m
.
x(t)=Ak(ω)ej[ωt+φk]
t
0
Ak
T
t
0
Ak
y(t)=Ak(ω)ej[ωt+φk]
φk(ω)